Banane koje danas jedemo uskoro bi mogle da nestanu iz naše ishrane. Ili bi, u boljem slučaju, toliko mogle da poskupe da će postati nepristupačne.
Zasadima našeg omiljenog južnog voća prijeti opasno gljivično oboljenje, takozvana panamska bolest koja je pedesetih godina prošlog vijeka gotovo zbrisala tada najrasprostranjeniju vrstu banana “gros mišel”.
Ta sorta je mnogo ukusnija, mekša i kremastija od “kevendiš” banana koje danas jedemo.
– Na bh. tržište dolaze sa Ekvadora, koji još nije zahvaćen tom bolešću, ali ako gljivica uništi zasade u drugim državama, Ekvador neće moći da odgovori na tražnju. Manjak banana na tržištu podići će im cijenu.
Novi, opasniji soj panamske bolesti sada napada i “kevendiš”, a gljivica je već stigla do Kostarike. Ipak, sve banane koje danas stižu na tržišta širom sveta su zdrave i bezbedne za ishranu, jer zaraženi zasadi propadaju brzo, u roku od nekoliko dana, i ne postoji šansa da bi takvi plodovi preživeli dug put do pijaca u SAD i Evropi.
Naučnici danas pokušavaju da modifikuju “kevendiš” sortu i učine je otpornom na panamsku bolest. Pretražuju zabačene prašumske predjele tražeći, radi ukrštanja, divlje banane otporne na bolesti. Istovremeno, postupkom genetskog inženjeringa “kevendišu” se eksperimentalno dodaju geni raznih vrsta voća i povrća – čak i ribe! – ne bi li se stvorila nova, otporna, sorta.
Ipak, i novostvorena banana moraće da ispuni određene uslove:
1) da ima prijatan ukus
2) da sazrijeva u određenom vremenskom roku
3) da može da preživi duga putovanja do američkih i evropskih supermarketa bez truljenja
4) da može lako da se uzgaja u velikim količinama
Trenutno nijedna od novih, hibridnih sorti nije stigla do nas jer nije prošla ovaj rigorozni test.
– Banane u BiH stižu iz Ekvadora zelene, a zatim sazrijevaju u specijalizovanim komorama za dozrijevanje. Prevoze se najčešće brodovima, optimalno između od 10 do 14 dana, dok im sve preko 14 dana ozbiljno ugrožava kvalitet, pa se rijetko ko hvata u koštac sa ovim poslom.