BRISEL – Trajni povratak kontrole granica u Evropi mogao bi da košta zemlje šengenske zone oko 110 milijardi eura u narednih 10 godina, procjenjuje tink-tenk francuske vlade.
Iako je šengenski sporazum centralni dio evropskih integracija, vlade nekih zemalja EU, pod pritiskom evropskih glasača uznemirenih velikim prilivom migranata iz Afrike i sa Bliskog istoka, već su uvele privremene kontrole na granicama sa susjednim članicama Evropske unije.
U izvještaju francuskog Stratežija, instituta direktno povezanog sa kancelarijom premijera, procjenjuje se da bi trajno ukidanje prostora u kojem se slobodno putuje koštalo Evropu 0,8 odsto ekonomske proizvodnje tokom deset godina, preneo je portal Euraktiv.
Samo Francuska bi trpila štetu od milijardu do dvije milijarde eura na kratak rok i 10 milijardi na rok od 10 godina, što odgovara 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), navodi se u studiji.
“Na dugi rok trajno uvođenje granične kontrole odgovaralo bi tri odsto poreza iz trgovine između zemalja u šengenskoj zoni, što bi za posljedicu imalo strukturni pad trgovine od 10 do 20 odsto”, istakli su francuski eksperti.
Polovina gubitka poticala bi od smanjenja turističkih posjeta, 38 odsto od uticaja kontrola na granicama na prekogranične radnike a 12 odsto od dodatnih troškova prevoza tereta.
Od 26 zemalja šengenske zone, šest je, uključujući Njemačku, uvelo privremene kontrole na granici u uslovima kada stotine hiljada migranata pokušava da stigne do najprosperitetnijih članica EU.