Švajcarski investitori u BiH imaju problema sa sudskim sporovima koji predugo traju, sa odlukama vlasti koje se donose sporo i nisu transparentne, ali i sa slučajevima korupcije, rekao je Hajnrih Maurer, ambasador Švajcarske u BiH.
„Generalno, oni ističu da za njih ne važe isti uslovi kao za domaća preduzeća. BiH kao lokacija za poslovanje suočava se sa snažnom međunarodnom konkurencijom. Što brža i efikasnija budu poboljšanja i u okviru procesa EU integracija, utoliko atraktivnija će ova zemlja biti za strane investitore“, rekao je on.
Odnos Švajcarske prema EU je višestran, ali Vaša zemlja nije članica EU. Na koji način Švajcarska sarađuje s evropskim blokom?
MAURER: Iako nije članica, Švajcarska je vrlo usko povezana s EU. Švajcarska je četvrti trgovinski partner EU, više od milion ljudi iz država EU živi i radi u Švajcarskoj, preko 400.000 Švajcarkinja i Švajcaraca živi i radi u zemljama EU. Imamo gusto isprepletenu mrežu bilateralnih ugovora s EU i kao pridružena država dio smo šengenskog i dablinskog prostora. Ta uska saradnja s EU, koja već sedam decenija doprinosi stabilnosti, miru i blagostanju u Evropi, je za obje strane oduvijek bila od velikog značaja.
Da li je taj projekat mira doveden u pitanje ovim što se dešava u vezi s izbjeglicama?
MAURER: EU sad sigurno stoji pred velikim iskušenjem. U prošlosti je uvijek iznova dokazivala da ta iskušenja može prevladati i riješiti.
Spomenuli ste i Šengen i dablinski ugovor, a oba su na neki način takođe na velikom ispitu. Hoće li i ti ugovori opstati?
MAURER: Nadamo se da će sistem prevladati taj izazov. U protivnom bi negativne posljedice ponovnog uvođenja graničnih kontrola za promet roba, kao i na slobodu putovanja Evropom bile veoma velike.
Mnogi u BiH postavljaju sebi pitanje isplati li se još ići u evropske integracije. Šta biste Vi ponudili kao savjet?
MAURER: Ne dajem nikakve savjete. Svaka zemlja treba samostalno i suvereno odlučiti želi li pristupiti ovoj ili onoj organizaciji. Mogu zaključiti da je politika svih zemalja u regionu da postanu članice EU i da su s jednim izuzetkom sve zemlje podnijele zahtjev za članstvo. Kao što je komesar za proširenje Han nedavno rekao, to je početak dugog putovanja. Koliko brzo se može stići do cilja uveliko zavisi od predanosti reformama zemlje kandidatkinje. Uostalom, Švajcarska sa svojim supstancijalnim programom saradnje već 20 godina nastoji da podrži BiH u njenom razvoju. Težišta tog programa su lokalna uprava i opštinske usluge, omladina i zapošljavanje, kao i primarna zdravstvena zaštita.
S kakvim problemima se suočavaju švajcarski investitori u Bosni i Hercegovini?
MAURER: Švajcarska zauzima sedmo mjesto među stranim investitorima. Međutim, u posljednjih nekoliko godina mali je broj novih švajcarskih investitora. Od švajcarskih privrednika nerijetko čujem da imaju problema sa sudskim sporovima koji predugo traju, s odlukama vlasti koje se donose sporo i nisu transparente, ali i sa slučajevima korupcije. Generalno, oni ističu da za njih ne važe isti uslovi kao za domaća preduzeća.
Jesu li ti problemi toliki da neki možda razmišljaju da odu?
MAURER: BiH kao lokacija za poslovanje suočava se sa snažnom međunarodnom konkurencijom. Što brža i efikasnija budu poboljšanja i u okviru procesa EU integracija, utoliko atraktivnija će ova zemlja biti za strane investitore.
Švajcarska je bogata zemlja. Šta nam možete preporučiti da bismo mi postali bolja i uspješnija zemlja?
MAURER: Postoje različiti putevi koji vode do cilja. Važni preduslovi za političku stabilnost i blagostanje Švajcarske su, po mom mišljenju, dobro utemeljena demokratija, pravedna podjela vlasti u federalnom sistemu, kultura kompromisa i aktivna participacija građana u političkom životu. Liberalni i socijalni ekonomski sistem i briga o efikasnom obrazovnom sistemu su takođe važni faktori uspjeha.