Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije uveliko je poremetio odnos moći na Starom kontinentu.
Granice Evropske unije dolaze u pitanje, stvaraju se neki novi savezi, a neke stare alijanse pucaju.
Samim izlaskom Velike Britanije iz Evropske unije promijenit će se neke evropske granice. Schengen se stvara na granici Irske i Sjeverne Irske, a Škotska i Wales, zajedno s Gibraltarom traže neki svoj put. I tu možda nije kraj, objašnjava stručnjak za geopolitiku, prof Vlatko Cvrtila za jutarnji list. Pred zajednicom evropskih naroda brojna su nova iskušenja.
“Evropska unija će vjerovatno drugačije izgledati nego danas jer će pregovori s Velikom Britanijom dovesti do stvaranja novog modela međusobnih odnosa, koji bi dugoročno neke druge države i vlade koje razmišljaju o sličnom potezu, koji bih ih naveo da odustanu. Svako daljnje mrvljenje Evropske unije značilo bi veliku štetu…”I dok se kalkulira s mogućim novim izlascima, ostaje pitanje hoće li i kada biti novih ulazaka u Europsku uniju? Dugogodišnji dopisnik Jutarnjeg lista iz Bruxellesa Augustin Palokaj kaže da je s Velikom Britanijom unija izgubila velikog zagovornika proširenja.
Bosni i Hercegovini više niko ne može garantovati ulazak u EU u dogledno vrijeme.
“Juncker je, kad je počeo svoj mandat na čelu EK rekao da neće biti novih proširenja do 2020., što ne znači da će ih biti odmah iza toga. Zato će biti jako teško EU motivirati države zapadnog Balkana da provode reforme, rješavaju teške teme i međusobne odnose, a da im zauzvrat ne može ništa zajamčiti”.Velika bi greška bila, nastavlja Palokaj, da se zapostavi ova regija.
Rusija pokušala uzdrmati jedinstvo EU
“Ako se u toj regiji stvori vakum postoje drugi faktori iz međunarodne zajednice koji bi tamo željeli povećati svoj utjecaj, prije svega Rusija, možda i Turska, a to ne bi bilo dobro za Evropsku uniju”, kaže Palokaj.Bez sumnje, Vladimir Putin rezultate referenduma u Velikoj Britaniji dočekao je uz šampanjac.
“I da se ovo nije dogodilo, Rusija je pokušavala uzdrmati jedinstvo Evropske unije. Svaki onaj djelić teritorija koji pruža neku vrstu drugačijih politika, u odnosu na središte, odnosno Bruxelles, će njima biti interesantno, a posebno će im biti interesantne države koje su kandidatkinje i tu prije svega mislim na Srbiju”.A posebno je zanimljiva i ponovno otkrivena ljubav Rusije i Turske, odnosno veliko pomirenje nakon srušenog aviona.
“Ovo što se događa između Rusije i Turske je logično. Riječ je o dvije velike sile koje imaju preklapajuće interese u nekoliko bitnih regija svijeta, od srednjeazijskog prostora do Bliskog istoka tako da onaj privremeni intermezzo koji se dogodio nakon obaranja zrakoplova je zaista bio privremeni i oni će nastaviti stratešku suradnju”, zaključuje Cvrtila, i to ojačanu novim autoritetom Tajipa Erdogana, zadobivenim nakon gašenja državnog udara.