Ako niste stručnjak za pripremu delicija s roštilja, a željeli biste to postati, slijedite ovih nekoliko savjeta.
Nakon što ste meso pripremili za pečenje te je ono odležalo u marinadi, slijedeći korak je paljenje vatre. Žar za roštilj priprema se tako da se uz pomoć papira zapali sitno cijepano drvo, a kada se razgori dodaje se drveni ugljen ili ugljeni briketi. Zbog specifičnog mirisa dobro je staviti nekoliko grančica sušenih čokota vinove loze. Da bi se stvorio dobar žar potrebno je osigurati dovoljan dotok zraka. Raspirivanje žara može se ostvariti na više načina, od običnog mahanja savinutim novinama do raspirivanja uz pomoć fena – ako ima električne energije.
Rešetka roštilja se stavlja kada je žar pripremljen. Kada se dovoljno zagrije premaže se lojom ili s malo ulja kako se meso ne bi lijepilo za rešetku.
Ulje na rešetku nanesite uz pomoć natopljenog kuhinjskog papira držeći ga hvataljkama. Optimalna temperatura za pečenje je ako se dlan može držati neposredno nad rešetkom do 3 sekunde. Ukoliko je meso stajalo u hladnjaku potrebno ga je pustiti da se ugrije na sobnu temperaturu prije samog pečenja.
Dobar roštilj majstor zna kada je trenutak da se meso okrene. Meso koje se peče u komadu treba okrenuti kada na gornjoj strani počnu probijati sokovi iz unutrašnjosti. Koliko se puta meso treba okrenuti ovisi o jačini žara, ali i umijeću kuhara. Dobri poznavaoci roštilja meso okreću samo jednom.
Kada se riba stavi na rešetku treba je nekoliko puta povući po rešetki kako se ne bi zalijepila. Okreće se samo jednom i to kada je potpuno otpustila od rešetke. Ako vatra bukne prilikom pečenja ne gasiti je vodom. Radije dodati par komada vlažnog uglja.
Što se meso dulje peče postaje sve tvrđe. Stoga je važno znati kada je dovoljno pečeno. To se najbolje testira vilicom. Ako vilica lagano prodire u meso ono je pečeno.