Portparolka EU Ana Pisonero rekla je za “Novu” da ta zajednica očekuje od Srbije da se postepeno uskladi sa njihovom spoljnom politikom.
I dok Srbija još uvijek vaga da li će uvesti sankcije Rusiji, iz Evropske unije sve redovnije stižu poruke da će od te odluke zavisti dalji pregovori naše zemlje za članstvo u toj zajednici. Na pitanje koliko je realno da dođe do zastoja u pregovorima, portparolka EU Ana Pisonero za Nova.rs kaže da su odluke o proširenju u rukama država članica, ali da se od Srbije očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.
Iako deklarativno više od 20 godina na evropskom putu, Srbija je i dalje daleko od punopravnog članstvo u EU. Na tu činjenicu uticali su brojni faktori, između ostalih i raniji problemi u saradnji sa sudom u Hagu, neriješen status Kosova, nedostatak vladavine prava i demokratije, sporost u sprovođenju reformi, ali i bliskost sa Kinom i Rusijom.
Uzimajući u obzir sve okolnosti i nije pretjerano iznenađenje što je Srbija, kao zemlja kanadidat za članstvo u EU, otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja i privremeno zatvorila dva poglavlja koja se tiču oblasti nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture.
Pisonero: Od Srbije se očekuje da se uskladi sa EU
Portparolka EU Ana Pisonero rekla je za “Novu” da ta zajednica očekuje od Srbije da se postepeno uskladi sa njihovom spoljnom politikom.
“EU je najoštrije osudila ničim izazvanu i neopravdanu vojnu agresiju Rusije na Ukrajinu i uvela je opsežne pakete sankcija ruskom i bjeloruskom režimu, ciljajući na pojedince, institucije i kompanije. Time je EU poslala jasnu poruku da podrška ruskoj invaziji košta. Sankcije EU u vezi sa postupcima Rusije, kojima se podriva teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine ostaju pod stalnim nadzorom. Bilo koju odluku o uvođenju dodatnih mjera Rusiji ili njenim pristalicama donosi Savjet jednoglasno”, navodi ona.
Pisonero podsjeća da se Srbija usaglasila sa Deklaracijom visokog predstavnika EU kojom se oštro osuđuje odluka Vladimira Putina da prizna Donjeck i Lugansk kao nezavisne entitete, kao i odluku o slanju ruskih trupa u ove oblasti.
Srbija je takođe podržala rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o agresiji na Ukrajinu, najoštrije osuđujući agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu. Međutim, Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama EU koje proizilaze iz vojne agresije Rusije na Ukrajinu”, napominje naša sagovornica.
Ona dodaje da je Srbija identifikovala ulazak u Uniju kao svoj strateški prioritet, te da je pregovaračkim okvirom predviđeno njeno postepeno usklađivanje sa spoljnom politikom zvaničnog Brisela.
“Očekujemo da ona postepeno usklađuje svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila EU, uključujući i u vezi sa restriktivnim merama. Odluke o narednim koracima u vezi sa proširenjem su u rukama država članica”, rekla je ona.
Da li postoji rizik da put ka EU bude zaustavljen
Sudeći po izjavama koje su u prethodnom periodu stizale iz Brisela, put Srbije ka Uniji mogao bi biti i dodatno zakomplikovan, ukoliko Srbija odbije da se pridruži sankcijama Rusiji.
O tome je u nedavnom intervjuu za Nova.rs govorila i Vola fon Kramon, poslanica u Evropskom parlamentu i izvjestilac Zelenih za Srbiju.
“Pridruživanje EU je proces koji zahteva ispunjavanje dobro uspostavljenih standarda, ali i usklađivanje sa našim vrijednostima i principima. Sankcije ruskim subjektima i političarima su upravo to – principi i vrijednosti u praksi. Usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU je zaista neophodno za dalju integraciju u EU, jer neće biti podrške otvaranju novih klastera ili poglavlja ako se to ne učini”, objasnila je ona.
Slična poruka stigla je i Evropske komisije, iz koje je poručeno da bi od stava Srbije o ruskoj agresiji na Ukrajinu mogao da zavisi proces integracija.