Politička analitičarka Ivana Marić je prije dva dana na svom Twitter profilu napisala da je tužna jer u sarajevskom Jumbu nije pronašla “ništa za Uskrs”.
“Ušla danas u Jumbo da kupim neke kesice za uskršnja jaja jer znam da oni za svaki praznik imaju tih điđa. Kad tamo, nemaju ništa za Uskrs/Vaskrs.
Znam sve, “Tržište diktira ponudu”, “Idi u Kiseljak ili Hrvatsku” i ono što inače govore, ali me to baš nešto rastužilo.” napisala je Marić na svom Twitter profilu.
Iz Jumba su se oglasili i rekli kako je Marićka zakasnila sa kupovinom jer su sve ukrase rasprodali.
Osim Jumba, bilo je reakcija i drugih građana. Jedna od njih je i rediteljica Nejra Latić Hulusić, koja je odgovorila Ivani Marić.
“Išla u Jumbo da kupim serdžadu i dva tespiha, nisu imali i samo mi je falilo da mi kažu idi u Arabiju ili Tursku pa kupuj to sebi. Odem do Jyska, nema ni tamo serdžada, ni tespiha. Odem u Merkator, nema ni tamo. U šta se ovaj grad pretvorio! Draga Ivana, a i Sanja, duh ovog grada ne živi u trgovini niti je ikada živio. On živi u ljudima koji nam jutros donesoše jaja u reportažna kola na putu za misu i kojima ćemo večeras iftariti ja i kolega sa kola koji je postio pa nismo svoja razbili”, napisala je, između ostalog, Hulusićka.
Danas se Marić ponovo oglasila, a sada kaže da se samo požalila što u Jumbu nema uskršnih ukrasa, te da nije nikoga optužila, niti je bila ogorčena.
Njen post prenosimo u cjelosti:
Zbog proslave Uskrsa sam popustila svoje najnovije “razapinjanje”. Evo samo da vidim šta mi ovaj put imputiraju i da vidim šta kažu šta sam ja to ustvari mislila kada sam rekla ono što sam rekla, pa ću se pokušati odbraniti.
Ja odgovaram za ono što ja kažem, ali ne i za ono kako neki ljudi shvate to što sam rekla. Stojim iza onoga što sam rekla, da me je rastužilo što u Jumbo taj dan nije bilo uskršnjih ukrasa, i to je to. Sve ostalo je došlo od drugih. Niti sam bilo koga otpužila, niti sam bila ogorčena, niti sam rekla da bi moralo biti drugačije, niti sam rekla da nigdje nema ništa da se kupi za Uskrs, niti da u Jumbu nikad ništa nema da se kupi za kršćanske praznike, čak naprotiv, rekla sam da uvijek imaju nešto, niti sam rekla da je Sarajevo grozan grad, niti sve ostalo što su mi imputirali, a što mi se nije dalo ni čitati. Čujem da sam čak to i izmislila, pa ako već isljeđuju nek provjere nadzorne kamere.
Polako se sve više pretvaramo u zvijeri željne krvi, koje sjede u zasjedi i čekaju da neko nešto pogrešno kaže ili uradi i da se okomimo na plijen i rastrgamo ga, zajedno sa ostalim krvožednim zvijerima. Najviše me čudi kad među zvijerima vidim i one koji su i sami često bili plijen.
Čujem i da sam to uradila da bih dobila ministarsko mjesto. To nije ni jedini ni najefikasniji način za dobijanje funkcije. Ni dana nisam radila u državnoj služni, a već više od 30 godina živim od svog rada i ne namjeravam to mijenjati. Za par sjednica NO Kamernog sam dobila 800 KM, koje sam javno donirala. Za sve ove godine koliko se bavim politikom dobijala sam razne ponude, a među njima i ponude za ministra, amabsadora i slično, kako od onih koji su me time željeli ušutkati, tako i od onih koji su tražili ljude voljne da se uključe u politiku.
Poznajem mnoge kojima su nudili različite funkcije jer je sve teže pronaći sposobne ljude koji će napustiti svoje poslove i ući u političku arenu. Jedan od glavnih razloga za to su upravo i javni progoni. Svi oni koji imaju svoje karijere van politike bi radije da ostanu pošteđeni toga, s pravom. Oni rijetki koji i uzmu pozicije, obično ništa ne rade i ništa ne pričaju, da ne bi nešto pogriješili, pa mnogi od njih završe mandat, a da niko i ne čuje za njih. Koliko imena ministara, zastupnika, direktora javnih kompanija znate?
Za razliku od onih koji su plaćeni da rade u interesu građana, ja od toga što sam politička analitičarka nemam nikakvu korist, a posebno ne novčanu, već to radim jer mislim da je važno da se čuju različita mišljenja. Ali sam zato dobila mnogo besplatnih progona, posebno od onih čiji rad kritikujem, ali i od onih koje to iz nekog razloga zabavlja.
U pravu je većina, ne treba iznositi svoje stavove, treba se prikloniti masi i govoriti ono što žele čuti, treba se svima smješkati i lagati im u lice, a ogovarati ih kad okrenu leđa, treba sa svima biti dobar jer nikada ne znaš ko ti može zatrebati i dati ti neku funkciju.
Sva sreća pa je 96% ljudi u BiH religiozno, da poštuju ono što piše u svetim knjigama i da se tako i ponašaju. Sva sreća je pa smo u vrlo važnom mjesecu za sve tri najzastupljenije religije u BiH, u kojem su se poklopili ramazan, korizma, post, Usrks, Vaskrs i Ramazanski bajram. Mogu zamisliti kako bi se tek ponašali da nije tako.