Petoro članova posade podmornice “Titan”, koja je implodirala u Atlantiku dok se spuštala do olupine “Titanika”, provelo je svoje posljednje trenutke slušajući muziku u potpunom mraku i posmatrajući bioluminiscentna stvorenja u dubini, otkrila je žena jedne žrtve.
Oni su započeli spuštanje do olupine Titanika u 8 ujutro 18. juna. Jedan sat i 45 minuta nakon ronjenja, u 9.45 sati, kontakt je izgubljen.
Sada je poznato da je američka mornarica u tom trenutku registrovala zvuk implozije. Pet dana kasnije, ostaci podmornice pronađeni su na morskom dnu, 1.600 stopa od Titanika, prenosi Blic.
Oni koji su bili na brodu – izvršni direktor kompanije koja stoji iza ekspedicije, Stokton Raš (61), francuski stručnjak za Titanik P.H. Naržele (77) 58-godišnji britanski milijarder avanturista Hamiš Harding, jedan od najbogatiih Pakistanaca i njegov sin Šahzada Davud (48) i Suleman Davud (19) – vjerovatno su umrli istog trenutka, bez ikakvog pojma šta se dešava.
U nedjelju je Kristin Davud, supruga Šahzade i Sulemanova majka, govorila za New York Times o detaljima koji su prethodili tragediji.
Ona je navela da su njen suprug i sin zamalo propustili ukrcavanje na brod.
Davudovi, koji su iz Sarija, odletjeli su za Toronto 14. juna. Njihov let za Sent Džon da bi se pridružili ekspediciji je bio otkazan tako da su imali dodatni dan da istraže grad. Njihov let je sutradan bio pomeren za kasnije i plašili su se da neće stići uopšte.
“Bili smo prilično zabrinuti šta će biti ako otkažu i taj let? Sada bih voljela da jesu”, rekla je gospođa Davud.
Kako je dalje navela, njen suprug Davud rekao je da su na matičnom brodu stigli u luku u Sent Džonsu na Njufaundlendu usred noći 15. juna i otplovili ka mjestu ronjenja.
Istakla je da su bili brifinzi u 7 i 19 časova, sa naučnim razgovorima i diskusijom o olupini i ekspediciji.
Onima koji su se pripremali za spuštanje rečeno je da nose debele čarape i šešir jer bi u dubini moglo da zahladi, i da se pridržavaju “dijete sa niskim sadržajem kalorija” dan pre ronjenja i bez kafe ujutru.
Prema njenim navodima na brodu nije bilo pravog toaleta, već samo improvizovana varijanta iza zavjese.
Putnicima je rečeno da učitaju svoju omiljenu muziku na svoje telefone, kako bi išla preko blutut zvučnika. Takođe, prema njenim navodima, upozoreni su da će spuštanje biti u mrklom mraku jer su farovi ugašeni kako bi se uštedjela baterija za vrijeme kada se spuste do morskog dna.
Međutim, rečeno im je da će vjerovatno vidjeti bioluminiscentna stvorenja.
Kristin Davud je rekla da je njen muž bio toliko uzbuđen da je bio “kao dijete” uoči putovanja.
Ona je rekla da je porodica postala fascinirana Titanikom nakon posjete izložbi u Singapuru 2012. godine, na 100. godišnjicu potonuća broda.
Porodica je 2019. posjetila Grenland i bila je zaintrigirana glečerima koji su obloženi santom leda.
Našla je oglas za Oušengejt i prvobitno je namjeravala da putuje sa svojim mužem.
Njihovo putovanje je odloženo zbog pandemije, međutim, i kada su uspjeli da dođu, Suleman je bio dovoljno star da ode umjesto nje.
Tinejdžer je sa sobom ponio Rubikovu kocku, u nadi da će oboriti svjetski rekord za kompletiranje pod vodom.
Rekla je da su Raš i njegova supruga Vendi otputovali u London – gdje su živjeli – da ih informišu o putovanju, ali je tehnički aspekt ostao nejasan.
“Ta inženjerska strana, jednostavno nismo imali pojma, sediš u avionu i ne znaš kako motor radi”, rekla je.
Ali, kako je rekla, bili su zaneseni idejom o avanturi.
Kristin Davud je rekla da je njen muž upijao priče o Narželeu, jednom od najistaknutijih svetskih stručnjaka za Titanik, koji je bio među poginulima.
Ona je rekla da je Francuz održao prezentaciju o svojih 37 prethodnih zarona na Titanik i ispričao grupi priču o tome kako je jednom “zaglavio tamo tri dana, a podmornica je bila van komunikacije”.
Rekla je da se muž okrenuo i rekao: ‘O, moj Bože, ovo je tako kul.’
Ujutro 18. juna, putnici su morali da budu na palubi u 5 ujutro.
“Bilo je to kao dobro podmazana operacija – mogli ste da vidite da su to radili i ranije mnogo puta”, rekla je ona. Suleman i Šahzada su imali svoja ljetačka odela Oušengejta, kao i vodootporne pantalone, narandžastu vodootpornu jaknu, čizme sa čeličnim prstima, prsluke za spasavanje i šlemove.
Zaustavili su se da bi se izmjerili, po potrebi, i pozirali za fotografiju.
Suleman je sišao niz stepenice da bi ušao u motorizovani splav koji je prevozio putnike do plutajuće platforme na kojoj je bio vezan Titan.
Sva petorica su se popela u podmornicu, a ronioci su zatvorili otvor. Neko sa čegrtaljkom je stegao sve zavrtnje.
Posada je manevrisala Titanom pod vodom i pustila ga sa platforme.
“Bilo je dobro jutro”, rekla je.
Kasnije tog jutra, Kristin Davud je čula da je neko rekao da je komunikacija sa Titanom izgubljena.
Otišla je do mosta, gdje je ekipa nadgledala spuštanje, i rečeno joj je da ne brine jer komunikacija može biti nepouzdana.
Rečeno joj je da će, ako postoji problem, misija prekinuti i podmornica će baciti tegove na brod i popeti se na površinu.
Neko joj je tada rekao da ne znaju gdje je Titan.
“Takođe sam gledala u okean, za slučaj da ih možda vidim kako izranjaju“, rekla je.
Bila je na matičnom brodu kada je, pet dana kasnije, stigla vest da su pronađeni ostaci podmornice.