Advokatica Tatjana Savić oglasila se jutros na svom Facebook profilu komentarom o presudi u slučaju “Respiratori”. Njen status, naslovljen sa “Primite moje saučešće zbog smrti pravosuđa”, u nastavku prenosimo u cjelosti.
“Dragi građani Bosne i Hercegovine, jučer je umrlo pravosuđe. Već godinama ono pati od teške bolesti. Mnogi smo se nadali da ima lijeka, pokušavali smo raznim terapijama, ali smo bitku izgubili.
Jučer je Sud Bosne i Hercegovine rekao da je prvostepena presuda u predmetu ‘Respiratori’ dobra, da tako treba suditi, da je to pravda.
Čuvajte se, jer i ovo mrtvo pravosuđe sutra može suditi i vama, i vama najbližima. Može se desiti da vas neko optuži za jedno, a budete osuđeni za nešto drugo.
Može se desiti da vas provlače kroz medije i presude vam na sudu javnosti, a da sud pravde nema hrabrosti da javnosti kaže da to nije tačno, nego da uzme napise iz medija i uvrsti ih u svoju presudu.
Lako je suditi na osnovu onoga što znate iz medija, ali isto tako možete i vi nevini sjediti u zatvoru i čuditi se zašto mediji tako pišu, čiji su to interesi, pitati se ko u svojoj ruci drži čekić pravde.
Neću vam objašnjavati zašto priče iz medija nisu tačne, ali želim da vam kažem da je ova presuda uništila sve što sam ja o pravu učila na fakultetu i narednih dvadeset godina. Oni kažu da to što ja mislim da znam je pogrešno.
Nije lako biti sudija, ali bi trebalo da je lako oduprijeti se pritiscima, suditi na osnovu prava i na kraju dana, mirno spavati jer znaš da si presudio po svom najboljem znanju i ubjeđenju. Ova presuda nije donesena na osnovu prava, barem ne na osnovu prava kakvog ja poznajem.
Prvostepena presuda je tako loša da nije mogla ni da bude preinačena i da optuženi budu oslobođeni, ona je morala biti ukinuta i vraćena na ponovno suđenje. Vaš problem, dragi građani, jeste što je ova presuda sada sudska praksa i sutra se može i na vas primijeniti.
Ne tvrdim ja da su optuženi ni nevini, ni krivi, ja tvrdim da je presuda zasnovana na standardima na kojima nije smjela biti, da je postupak morao biti obnovljen da bi se pravilno primijenilo pravo.
Ima ova država i poštenih tužilaca i poštenih sudija, ali nema onih koji imaju hrabrosti da dignu svoj glas protiv pritisaka, a malo je onih koji imaju hrabrosti da kažu: ‘Ja sam sudija, i ja ću da sudim po zakonu, na osnovu dokaza i ničega drugog!’
Za kraj, po ko zna koji put, citirat ću svog profesora koji je govorio: ‘Zemlja koja ima stručno i nezavisno pravosuđe ima nade, jer je pravosuđe korektivni faktor svega nezakonitog što počine druge poluge vlasti i faktor zaštite običnog građanina.’ Sa ovakvim pravosuđem, umrla je i nada.
U ime vladavine prava, u ime onoga što znam i u šta vjerujem, u ime onoga što želim svom djetetu da ostavim, borit ću se za to da se barem teorija i stručna javnost od ovakve presude ogradi, borit ću se da se nikome od vas ne ponovi. Ja ću svoje bitke sa vjetrenjačama nastaviti, svjesna svojih šansi, ali čiste savjesti.”