Jedna svekrva otkrila je nevjerovatne detalje svog odnosa sa snahom i objasnila na koji način ju je “naučila pameti”.
Naime, Zara je ljubazno primila svoju snahu u kuću. Kada se snaha porodila, a to je bilo prije 23 godine, u kući su krenule nevolje. Ona je tada jedina radila, a sin i snaha bili su potpuno bez primanja. Kao da ih nahraniti nije dovoljno, od ove majke, svekrve i bake se očekivalo da kod kuće rade apsolutno sve kućne poslove. Nije izdržala, pa je ljubav pukla.
– 2000. godine rođeno je moje prvo unuče. Tada ni moj sin ni snaha nisu radili. Svaki dan me je čekala da dođem sa posla, donesem namirnice i kuham. Jednog dana sam je pitala: ‘Do kada? Zašto bar ne kuhaš umjesto da se izležavaš po cijeli dan, dok je kuća kao svinjac?” Zalupila mi je vrata u lice, rekavši da nema vremena jer je dobila dijete – rekla je ona.
Osjećala je da se snaha osokolila u namjeri da je pretvori u besplatnu kućnu pomoćnicu i banku.
– Ostala sam u šoku. Tu sam doslovce pukla. Taj dan sam čekala sina da se vrati kući i jednostavno im rekla da tako više dalje ne ide. Dala sam im rok da se isele. Kako nisu imali gdje, pronašli su jednu staru kuću koja je bila na prodaju, a mogli su je kupiti na rate – otkriva ona.
Snaha joj je, opisuje, tada rekla da u toj kući nema ni vode. “Biće, odgovorila sam joj, kad se zaposliš i uvedeš sebi vodu. Do tada veš peri na ruke. I moja majka je prala na ruke i živa je”, kaže o lekciji koju im je dala.
No, napominje da im je i tada finansijski uskočila, samo da se isele, jer psihički više nije mogla podnijeti to stanje u kući. Kad ju je sin pitao zašto je to uradila, samo je kratko i jasno rekla da u njenoj kući niko koga hrani i oblači njoj neće zatvarati vrata pred nosom, prenosi Stil.
–Za mene je to bila ona kap koja je prelila čašu. Rekla sam im mogu uzeti sve što im treba i neka izađu. Tako je i bilo. Ispratila sam ih riječima da će tek sada, kad budu živjeli sami, shvatiti koliko košta sve ono šta su imali gratis. Psihički sam već bila na rubu sloma – kaže Zara.
Kako opisuje, nakon nešto više od pola godina, mladi su zaista shvatili da se od vazduha ne živi, te su se zaposlili i čak radili suprotne smjene, zbog djeteta.
– Sin mi je jednom rekao da je to što sam ih otjerala nešto najbolje što sam mogla uraditi. I da nikada na to nije tako gledao. Mislio je da ih tjeram tek uslijed tipičnog svekrva-snaha odnosa. Srećom, od tog razgovora zatvoreno je jedno ružno poglavlje. Sada je sve onako kako je trebalo biti na početku. Uzajamno poštovanje i sloga – iskrena je gospođa Zara.
Za kraj poručuje:
– Volite sebe, jer dati djetetu sve na svjetu nije dobro za njega. Tako odgajate lijenčinu koja će i dalje živjeti na vašoj grbači, a da se ne pita kako je vama zbog toga. Danas je moj sin jedan sasvim drugi čovjek. Sretna sam i nikad se za svoj postupak nisam pokajala. Da moram, opet bih tako postupila – poručila je ona.