Od ukupnog broja ljudi koji zvanično imaju posao u BiH gotovo 40 odsto njih radi u velikim kompanijama sa više od 250 zaposlenih, dok su daleko manji postoci zaposlenih u sektorima malog, srednjeg i mikro preduzetništva, ukazali su posljednji podaci Agencije za statistiku BiH.
Struktura koja ukazuje da je najveći broj radnika zaposlen u velikim kompanijama, prema mišljenju stručnjaka, nije povoljna. Oni ističu da je u razvijenim evropskim zemljama, bez obzira na postojanje velikih korporacija, sektor malog i srednjeg preduzetništva nosilac privrednog razvoja i u prosjeku zapošljava oko 90 odsto radnika.
Precizne cifre Agencije za statistiku BiH kažu da čak 38,3 odsto zaposlenih u BiH radi u velikim preduzećima.
Najmanji broj od ukupnog broja zaposlenih u BiH, njih 11,6 odsto, radi u mikropreduzećima, odnosno u firmama koje broje do deset zaposlenih. U malim preduzećima, koja broje između deset i 50 radnika, radi 20,8 odsto radnika, dok procenat zaposlenih u srednjim preduzećima, onima koja broje između 50 i 250 radnika, iznosi 29,3 odsto, ukazala je statistika.
Duljko Hasić, ekonomski stručnjak Spoljnotrgovinske komore BiH, kaže da BiH strukturom zapošljavanja u velikoj mjeri odudara od slike razvijenih evropskih tržišnih ekonomija.
“U BiH veoma značajan dio državnog kapitala, bar u slučaju FBiH, nije prošao kroz vlasničku transformaciju, tako da je ogroman broj radnika zaposlen u elektroenergetskom, javno-komunalnom i komunikacijskom sektoru. Ovo je u svakom slučaju uticalo na to da konačni pokazatelji budu na strani broja zaposlenih u velikim kompanijama”, kaže Hasić.
On je istakao da bi se horizontalnim i vertikalnim povezivanjem malih i srednjih s velikim privrednim sistemima u BiH mogla stvoriti daleko bolja perspektiva za razvoj hiljada malih preduzeća.
“Mi, nažalost, još značajnije nismo ušli u fazu takvog uvezivanja iako imamo mogućnosti”, konstatovao je Hasić.
Prema njegovim riječima, i dalje veliku kočnicu otvaranju značajnijeg broja malih i srednjih biznisa predstavlja i veoma nepovoljan poslovni ambijent u BiH.
“Nikako ne treba zanemariti činjenicu da se pred preduzetnicima koji planiraju da pokrenu biznis, bez obzira na sprovedene ‘giljotine propisa’ i tzv. buldožer revolucije, nalazi niz prepreka, tako da firmu mogu registrovati tek za oko 40 dana. Poređenja radi, Makedonija je vrijeme potrebno za osnivanje firme svela na svega dva dana”, kaže on.
Hasić je dodao da dodatnu prepreku poslovanju, pored loše poslovne klime, predstavlja izuzetno promjenjiv i nestabilan politički ambijent, te veoma izražen problem sa sivom ekonomijom.
Slobodan Marković, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća RS, kaže da, prema njihovim podacima, u velikim firmama u RS radi oko 25 odsto od ukupne cifre zaposlenih.
“Ipak, naša statistika se razlikuje od one na nivou BiH, jer mi u tim indikatorima isključujemo finansije i javna preduzeća”, konstatovao je on.
Marković je dodao da je u RS u oblasti malog i srednjeg preduzetništva zaposleno oko 75 odsto radnika, te da se ta struktura nije značajnije mijenjala u proteklih nekoliko godina.
“Loše je što je zbog krize bilo dosta otpuštanja radnika upravo iz oblasti srednjeg preduzetništva. U RS bi bilo dobro da ovaj sektor dobije malo snažniji ‘vjetar u leđa’, pogotovo u smislu otvaranja ka ino-tržištima”, rekao je Marković.
(Nezavisne novine)