Mišljenja ekonomista da li će doći do povećanja kamata su podijeljena. Ono u čemu se slažu je da bi to prouzrokovalo niz negativnih efekata za privrednike i građane.
Američke Federalne rezerve, sa ciljem obuzdavanja inflacije, povećale su referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena. Za sada je neizvjesno da li će ih u tome pratiti, za nas mnogo bitnija, Evropska centralna banka.
Iz udruženja banaka poručuju da kamatne stope neće rasti niti u EU niti u BiH, iako bi se to po svim ekonomskim parametrima trebalo desiti, jer je inflacija preko pet procenata sa tendencijom da se udvostruči, piše BHRT.
“Još uvijek je ponuda novca u bankama uz minimalne kamatne stope na oročenju, na a vista, gotovo nula. A potražnja za kreditima je puno manja tako da je nerealno očekivati da banke povećaju kamate kad muku muče sa plasiranjem kredita. S druge strane Evropska unija odnosno ECB će teško povećavati kamatne stope u ovom periodu, jer bi time uništavala svoju privredu”, rekao je Berislav Kutle, direktor Udruženja banaka.
Rast cijena energenata i sirovina, uz galopirajuću inflaciju, doveli su do toga da privrednici u ovom trenutku znatno skuplje plaćaju svu robu nego ranije. Zbog toga su prinuđeni na nova zaduženja kod banaka i svako povećanje kamata bio bi dodatni udarac.
“Ako pričamo o privredi RS pa i BiH definitivno da povećanje kamata posebno u ovako složenim uslovima ne može pozitivno da se odrazi na poslovanje naše privrede”, kaže Vladimir Blagojević.
Mišljenja ekonomista da li će doći do povećanja kamata su podijeljena. Ono u čemu se slažu je da bi to prouzrokovalo niz negativnih efekata za privrednike i građane.
“Mislim da bi to izazvalo zaista pored niza drugih problema i dodatne probleme pogotovo kad je u pitanju kreditiranje privrede. U svakom slučaju otežalo bi poziciju privrede pogotovo kad govorimo o obrtnim sredstvima”, smatra Aleksandar Ljuboja, ekonomski analitičar.
“Postoje globalni pritisci za rastom kamatnih stopa kako bi se obuzdala ova aktuelna inflacija. Obično rast kamatnih stopa jeste jedan od načina da se zaustavi inflacija. Naravno BiH kao mala otvorena ekonomija sa ograničenim monetarnim kapacitetima ne učestvuje u toj priči, ali svakako da može učestvovati u kontekstu da ima neke pozitivne ili negativne efekte”, istakao je ekonomski analitičar Admir Čavalić.
Prema podacima Centralne banke BiH ukupni plasirani krediti građanima na kraju prvog mjeseca ove godine iznose 10,4 milijarde KM. Uprkos krizi depoziti stanovništva nikada nisu bili veći. Trenutno su gotovo 15 milijardi maraka.