Francuska razmatra zakon kojim bi bile zabranjene neuhranjene manekenke, odnosno one kojima je indeks tjelesne mase ispod 18. Zakon predviđa i zatvorsku i novčanu kaznu za one koji ga se ne budu pridržavali.
Ovaj zakon bio bi veliki iskorak naprijed, jer predhodnih godina nije bio rijedak slučaj da pročitamo neku od strašnih priča o maljoletnim djevojkama koje su umrle od poremećaja u ishrani. Na globalnom nivou, anoreksija i bulimija, najpoznatiji i najčešći poremećaji u ishrani, u stalnom su porastu, a za takav trend mnogi krive upravo modnu industriju, piše Blic.
Bivša manekenka Ejnsli Makua u otvorenom pismu za Huffingtonpost prisjeća se dana kada se ona bavila ovim poslom i iskreno govori o svojim iskustvima.
Jednog dana stigao je poziv da dođem na razgovor u moju matičnu agenciju. To je bilo u vrijeme kastinga za Parisku nedjelju mode, pa sam odmah znala o čemu se radi.
“Nemoj ništa da jedeš naredna dva dana. Pij samo vodu. Naredne dvije nedjelje ideš u Milano, pazi šta jedeš i pij jako mnogo vode, rekao mi je direktor modne agencije čiji sam bila član”, priča Ejnsli
Trebalo je da kada se Ejnsli vrati da odluče da li je dovoljno mršava da učestvuje na Pariskoj nedjelji mode.
Tada je imala 19 godina, 180 cm visine i mislila je da ima normalnu težinu za ženu njenih godina i građe. U to vrijeme Ejnsli je već imala više od godinu dana iskustava u modelingu i nalazila se na 15. mjestu na listi najplaćenijih modela.
Pa šta je onda bio problem?
“Četiri mjeseca prije toga, imala sam mnogo manje kilograma nego tada kada sam otišla na razgovor. Od mene se očekivalo da zadržim tu nisku kilažu. Jednu od djevojka pozvali su na razgovor zbog kilaže, koji nije bio nimalo prijatan, i ja nisam željela da se to desi i meni. Počela sam da biram hranu koju jedem. Počela sam više da radim, druge djevojke su mi zavidela, a ja sam vjerovala da sam na dobrom putu da postanem supermodel. Nisam u potpunosti prestala da jedem, ali sam jela jako malo.
Niko nije primijetio šta se dešava jer sam živjela na drugom kraju svijeta, daleko od porodice i prijatelja i mnogo sam putovala. Svakoga dana drugi grad od jutra do mraka, malo sna i malo hrane”, priča bivša manekenka.
Takav način života nije bio održiv.
Njen agent joj je zakazao razgovor sa nutricionistom, ali ono što je njoj bilo potrebno je bio psiholog. Stanje joj je bilo sve gore. Kada se vratila kod svojih roditelja u Kanadu Ejnsli je otišla kod psihologa. Uslijedili su mjeseci terapije.
Danas ona ima 37 godina i ne bavim se više modelingom.
“Samu sebe sam iznenadila kada sam prestala da se bavim modelingom. Iznenadilo me je koliko sam prestala da brinem zbog svog izgleda, da se opterećujem kosom, kožom i kilažom. Danas imam normalnu težinu, iako me mnogi i dalje smatraju mršavom.
Danas kada čitam o francuskom zakonu i svima onima koji žele da zabrane premršave manekenke, sjetim se svega i pomislim gdje su bili kada su meni trebali. Ne samo meni već hiljadama djevojka kojima je obećana ista stvar: Ako budeš dovoljno mršava, imaćeš posao”, kaže Ejnsli.