“U stanu iznad nas živi dvoje studenata. Redovno su pravili žurke, glasnije nego što dozvoljava kućni red.
Ja sam uvijek na to gledala kao mladost ludost i nije mi smetalo da bih reagovala. Prije pet mjeseci smo dobili bebu koja, logično, ponekad plače. Jedno veče dolazi policija, kaže iz jednog stana zvali policiju, uznemiravamo ih.
Kad smo rekli da je u pitanju beba, policajac se samo nasmijao i otišao. Znam da su zvali upravo oni studenti jer su se žalili ostalim stanarima. E to me baš naljutilo. Sljedeća žurka im se završila za 15 minuta i udarom po džepu.
Nisam oklijevala da zovem policiju. Kad njima smeta moj sin (koji je jedan od mirnijih beba) i meni smetaju njihovi proslavljeni ispiti. “