Probiotici su dobre bakterije koje održavaju ravnotežu mikroorganizama u crijevima, jer mikroflora može postati poremećena usljed bolesti, stresa, starenja, uzimanja antibiotika ili drugih lijekova.
Probiotici čine čuda za probavu i imunološki sistem. Prema istraživanjima, mogu spriječiti i pretilost, ali i poboljšati raspoloženje. Sigurno ste već čuli da probiotika ima u jogurtu i kefiru, ali to nisu jedini izvori ovih dobrih bakterija. Iako nema službenih preporuka koliko probiotika treba dnevno uzimati, uvođenje ovih namirnica u prehranu dobar je početak.
Miso
Ova namirnica nastaje procesom fermentacije soje, što je proces u kojem se proizvode probiotici. Jedna kašika sadrži samo 40 kalorija, ali može biti veoma slana i opskrbljivati gotovo trećinu dnevnih potreba za natrijumom, pa ga treba koristiti štedljivo. Možete ga dodati u marinade, variva, umake, salate ili napravite čuvenu miso supu. Miso dodajte na kraju, kad je hrana već skuhana, jer se kuhanjem gube hranjive tvari.
Kiseli kupus
Ovo je neizostavna namirnica tokom zime u našim područjima. Osim što je prava riznica vitamina C, odličan je i izvor probiotika tako da ga slobodno jedite koliko god možete. To vrijedi za nepasterizovani kiseli kupus, ako želite da imate punu korist od njegovih probiotika. S druge strene, treba izbjegavati onaj pasterizovani ili konzervirani kiseli kupus.
Sir
Nije svaki sir dobar izvor probiotika, ali neke vrste fermentisanih poput cheddara, parmezana i goude sadrže bakterije koje će učiniti dobro za vaše zdravlje.
Mlaćenica
Ovo je fermentisani mliječni napitak, odnosno tečnost koja se izdvoji nakon pravljenja maslaca i prepuna je probiotika. Ima malo kalorija, a puno kalcijuma i proteina.
Kuhanjem mlaćenice uništićete i sve probiotike, zato je pijte svježu, dodajte u hladnu supu ili u preljeve za salatu.
Zobena kaša s bananom i medom: Svaka od ovih namirnica je i zasebno jako zdrava i trebalo bi često svima da bude na jelovniku.
Zobena kaša, banana i med nemaju probiotike, ali imaju prebiotike. To su složeni šećeri koji hrane dobre bakterije koje već žive u probavnom sistemu i tako pozitivno utiču na zdravlje crijeva.
Pistacije
Ova namirnica pomaže u probavnim procesima jer utiče na sastav bakterija u probavnom sistemu. Sadrži neprobavljiva prehrambena vlakna koja hrane korisne bakterije. Pojedete li između 30 i 90 grama pistacija dnevno podići ćete nivo dobrih bakterija u organizmu. Sami po sebi ne sadrže probiotike, ali imaju prebiotike. Osim toga, pistacije su važan izvor vitamina B6, bakra, magana, fosfora te tiamina. Takođe sadrže dijetalna vlakna koja su presudna u ubrzavanju metabolizma i koji sprečavaju rak crijeva.
Crno vino
Poput pistacija, crno vino ima prebiotike koji hrane probiotike u organizmu. Osim što pozitivno utiče na dobre bakterije, pokazalo se i da snižava krvni pritisak, trigliceride i holesterol. Ali, usprkos tome, držite se najviše jedne čaše dnevno.
(Nezavisne)