Narod Jablanice i Konjica nikada neće zaboraviti kataklizmu koja ih je pogodila u noći s 3. na 4. oktobar ove godine. Poginulo je više od 20 ljudi, a svakim danom na vidjelo izlaze razmjere štete. Uništeni su brojni životi, ali i oni koji su uspjeli preživjeti nezapamćen potop teško da će se ikada uspjeti oporaviti.
Reporteri „Dnevnog avaza“ jučer su razgovarali s Jašarom Begovićem. On kobne noći nije bio u Jablanici.
– Ja sam Jašar Begović, izgubio sam majku i kuću u ovim poplavama – govori drhtavim glasom.
Do 4. oktobra dolazio je na kućni prag, u kuću u kojoj se rodio i odrastao. Majka i otac su ga čekali raširenih ruku i radovali mu se. Nažalost, majke više nema. Nema ni kuće. Uništena je.
– Babo je ostao živ, on je trenutno u staračkom domu. Tu noć je babo držao majku koliko je mogao i na kraju je ispustio, nije imao više snage. Bujica je bila ogromna – govori Begović za „Avaz“.
Kaže da je sutradan oko 10 sati saznao šta se dogodilo.
– Ja sam spavao, nisam znao šta se dešava. Tek sam ujutro u 10 sati saznao, nazvao sam nekoliko drugova iz sela. Uspio sam nekako taksistu Juku dobiti na mobitel. Govori mi i plače, sve mi je bilo jasno – kaže Begović.
Juka mu je rekao da je oca vidio, ali da majke nema.
– Grozno… Grozno… Šta ću, spakovao sam se i došao ovdje. Grozno se sada osjećam kada dođem ovdje. Njih nema – jedva je izustio Jašar Begović i zamolio da ga više ništa ne pitamo.