Pozitivni ste! Već godinu dana cijeli region strepi od ove rečenice, a ja sam je čula onda kad sam joj se najmanje nadala – pet nedelja od revakcinacije. Pretpostavljala sam već da će scenario biti takav. U to vrijeme već nisam osećala miris i ukus, ali me je držao tračak nade da me je zaobišao virus od kojeg strepi cijela planeta.
Ali, krenimo redom.
– Čim se pojavila vijest da će u Srbiji biti dostupna vakcina protiv korone, nisam imala dileme oko toga da li ću stati u red da je primim. Bilo mi je važno saznanje da zahvaljujući njoj, iako se zarazim, neću završiti na respiratoru, a bilo mi je jako bitno i da doprinesem kolektivnom imunitetu i tako bar na neki način sačuvam roditelje koji su narušenog zdravlja. Zato sam zajedno s kolegama iz redakcije odmah po dolasku vakcine primila cepivo. I pored toga nisam “spustila gard”, nastavila sam da se čuvam, nosila sam masku, prala ruke, dezinfikovala sve što treba…
Onda sam jednog dana, pet nedjelja od revakcinacije, prvo osetila malaksalost, bol u grudima i blagu tahikardiju. Sjećam se da sam koleginici rekla da inače nisam hipohondar, ali da se osećam veoma čudno i da mi je sve sumnjivo. Obje smo se nasmijale, i odmahnule rukom: “Ma, nije to ništa!” Onda su iste večeri počeli da se ređaju već ozbiljniji simptomi, jedan po jedan, nos mi je bio zapušen, boljeli su me sinusi, imala sam jaku glavobolju i kostobolju koja me je jako iscrpljivala.
Sve to me je oborilo u krevet, a ja sam i dalje bila ubijeđena da je u pitanju tek obična prehlada. Ipak, crv sumnje mi nije dao mira, a naročito nakon što je toplomer pokazao da imam temperaturu, i to 39! Uradila sam kućni test, drugi dan od simptoma, ali je bio negativan. Sjećam se da sam se našalila i suprugu rekla da je ovo bio prvi test koji sam uradila, a koji je bio negativan.
Moram da priznam i da sam tih prvih dana bila baš tvrdoglava, i odbijala nagovore porodice da idem da se testiram. Četvrti dan mi je već bilo čudno što ne osećam miris, ni ukus hrane.
E, onda sam već počela da paničim, počela sam da mirišem sve po kući, parfem, činiju sa kafom, sapun… Anketirala sam ukućane, prinosila sve njihovom nosu, a obeshrabrivalo me je kada bi svi na moje pitanje “osećaš li kako miriše ovo”, odgovarali sa “da”.
Šta me je na kraju oteralo kod doktora?
Temperatura koja tri dana nije odustajala, kostobolja i bol u grudima koji je bivao sve jači. U red ispred kovid ambulante sam stala u pola 11 uveče, a pred doktorku sam stigla tek u šest ujutru. Kada je na kraju stigao pozitivan test, dala mi je antibiotik i vitamine i poslala me na kućno lečenje. I dan-danas mi u ušima odzvanja rečenica kojom me je ispratila iz ordinacije: “Ko zna šta bi bilo da se niste vakcinisali”.
U nevjerici sam se poslije toga zabarikadirala u sobu, a usledili su zabrinuti pozivi roditelja, porodice, prijatelja. Ćerka (15) i sin (10) su bili uplašeni, sin nije izdržao, morao je da uđe kod mene u sobu, suznih očiju me je tiho pitao: “A možeš li ti da umreš od korone?”. Plašile su ga informacije koje je poslednjih meseci slušao, ko je sve izgubio bitku sa ovim virusom. Dosjetila sam se i pokazala na hrpu tableta koje su bile pored mene, i našalila se: “Ma kakvi, pogledaj kojim oružjem su me sve doktori opremili”.
Narednih deset dana korona me je prikovala za krevet. Svaki pokret mi je predstavljao napor, kašalj nije odustajao, miris i ukus se nisu vraćali… Popila sam dve ture antibiotika, a pošto mi se temperatura vratila, i treću. Rekli su mi i da imam tipične simptome britanskog soja, a dotorka je odlučno odbila moj predlog da počnem da radim od kuće ako se budem osjećala bolje.
“Treba vam odmor, oporavak je najvažniji”, bila je neumoljiva.
Živnula sam deseti dan od simptoma, a pogodilo se da mi se tada konačno vratio miris, i ukus. Četrnaesti dan sam izašla iz izolacije, i malo pomalo se vraćala redovnim aktivnostima. Dan po dan sam sa manje umora obavljala sve one stvari koje su mi prije korone išle kao od šale, poput usisavanja ili penjanja uz stepenice.
Cijelo ovo iskustvo uticalo je na to da roditelje, koji su bili skeptični, nagovorim da se vakcinišu. I ne samo to, da cijenim male-velike stvari, poput mirisa prve jutarnje kafe, ukusa vanil-krema omiljene krempite, i najvažnije – to što mogu konačno da zagrlim najdraže ljude oko sebe.
Ko zna šta bi bilo da se nisam vakcinisala.
Iskustvo ove novinarke sa koronom posle druge doze vakcine jasno ukazuje na činjenice koje ljekari još od samog početka vakcinacije naglašavaju: da, moguće je poslije vakcine zaraziti se korona virusom, jer nijedna vakcina ne štiti 100 odsto, ali ne razvijaju se teže forme bolesti i nema tragičnih ishoda.
Veliko istraživanje koje je uradio tim pod rukovodstvom Dejana Baskića, profesora na Medicinskom fakultetu i specijaliste mikrobiologije, pokazalo je, između ostalog, da je vakcinisanih u bolnici tri nedelje posle druge doze samo 0,02 odsto, a da je pneumonija tri puta rjeđa već posle prve doze vakcine, piše Žena.blic.rs.